Cosmic Energy

Piglet: “How do you spell love?” Pooh: “You don’t spell it, you feel it.”

30.08.2019.

Zivot s one strane (arhiva razmisljanja)

Ponekad provedemo citave dane ili nedjelje ne primjetivsi nijedan gest paznje bliznjih.To su teski periodi,kad ljudska toplina iscezava a zivot se svodi na tegobni napor pukog prezivljavanja .Moramo se starati o sopstvenom ognjistu .Ako smo sposobni da volimo ,jednom cemo biti ispravno voljeni.Samo je pitanje vremena..

30.08.2019.

...

"Nije mi bilo vazno ,gledaju li me ,kao idiota ili genija.Ja sam znao sta sam. Ni jedno ni drugo." Bukowski

29.08.2019.

Tempere

Danas mi je nesto palo na pamet. Kupim blok i tempere ..Bilo bi carobnije da smo bile same i da nam nisu pokusavali pokvariti dozivljaj ali odlucila sam realizovati to saranje pa taman i njih koji smetaju obojila ! Samo na ideju da ih bojim ,svi su se razbjezali u daljinu,misleci da mozda i bi too uradila.Kao sto sam i ocekivala .Vise je boje bilo po nama ,po zidu i stolu no bloku za crtanje a naposletku smo i njega iskoristili .Crtezi se suse..Boji svijet bojama i znaj da su sve prisutne..Nista na ovom svijetu se ne moze porediti sa tim malim rukicama koje boje zidove,lice,ruke,stol i blok za crtanje.Cisto,nevino ,carobno .No svakako nas dvije cemo morati to obaviti opet,samo bez publike i puno pametnije..

29.08.2019.

Volim VODU !

Tesko je opisati taj osjecaj kad ste pod vodom sa udahnutim zrakom ili kad disete dobivajuci na vremenu,ovisno o vrsti koliko i kako mozete biti pod vodom sa maskom ili bez ,sa kisikom na povrsini ili bez u dubini uglavnom tako da ostanete sto duze pod vodom ;posmatrajuci sunceve zrake u dubini. Bilo da se radi u moru ili bazenu ,osjecaj je tesko opisiv .Pruzite ruke ispod vode i okrecete polako ruke dok zrake sunca kao da Vas upijaju u sebe i potom nestajete.Jednom sam zaboravila da ne mogu vise izdrzati pa sam pretjerala .Sve zbog tog cudnog osjecaja koji se desi.U moru je malo gore ,jezivije ,ne mozete biti opusteni kao u bistroj vodi na sigurnijem mjestu. Voda odise opasnoscu.Kao mala sam otisla jedne prilike ,tj.otplivala toliko daleko da su mi se ljudi na plazi ,cinili kao tackice u daljini. Sitne male tackice ! Okrenula sam se naglo i prepala me duga kosa .Vjerovala sam da je riba velika pa sam se pocela vrdati uznemireno ali kada sam shvatila da me nista ne boli,opustila sam tijelo da se odmorim na moru i da plutam. Dok sam skupljala snagu da se vratim ponovo tamo. Bojala sam se.Ta plaza je bila poznata po zalutalim ajkulama za motorom od brodova. Krenula sam polako da plivam pa sam pomalo odmarala na moru,praveci se da je sve uredu i pokusavala se fokusirati na smirenije disanje. Odlucila sam iz ne znam kog razloga ,okrenuti se naopacke na stomak i pogledati dubinu u moru,ponor ,tamu..Pokusala sam zadrzati dah koliko mogu i potom sam prvi put vidjela sunceve zrake kako se presijavaju kroz dubinu od povrsine pa na dalje..Sav taj ponor ispred mene je polako bljedio i sve vise su me ohrabrivale svojom carolijom zrake sunca.Okrenula sam se i stigla sretno natrag ,sva iscrpljena i zadihana. Za mene je to bilo novo otkrice i stalno sam provodila vrijeme sto vise posmatrajuci pod vodom zrake sunca.Plicak mi se cinio opasniji no onaj ponor na sred mora ,tamo je sve uokolo bilo jezivo a u plicaku s jedne strane daljina ponora u sirinu ispred vas a s druge kamenje ,pjesak ,plicak na dva tri metra dubine..Bila sam problematicna,vise srece no pameti.Ako treba sta da se desava ,desavat ce se.Gdje je avantura ,tu sam ja! Vise srece no pameti a dogodovstina je bezbroj. Mnogo godina kasnije taj osjecaj je postao potreba .Voda je nesto sto mi znaci vise od bilo cega (npr.struja ,hrana i internet i hrpa toga) Voda mi je nesto carobno ,nezamjenjivo .Vjetar u ledja, voda u kombinaciji sa suncem. Zadnjih dana osjecam strasnu potrebu da ih vidim pa makar na tri metra dubine ili nesto krace ih promatram i skupljam mir . Smiruju ,opustaju i daju energiju,snagu .

29.08.2019.

Zena necijih snova

Ovo je tekst posvecen jednoj nevjerovatnoj osobi. Najme,zenski rod ne volim glede pricanja,druzenja u stvarnosti i na distanci sam uvijek. Zene su zajedljive,ljubomorne i prkosne.Koristoljubljive . Jednostavno SVE sto ne volim. Zenski sam rod ali za zivota nisam nikada bila u tom krugu i smetalo mi je kad sve pretvori u primorano natjecanje.U ovom postu je jedan po meni nevjerovatan slucaj ! Upoznali smo se preko supruga ! Bas kao u sapunicama ,trebalo je da se ne volimo,mrzimo ili sta sve ne ! Ona je bila zarez a ja tacka ! No meni je bila jako dojmljiva ,posebna i elegantna! Odlucila sam da joj poklonim nesto ! To je bilo razumjevanje i istina ! Dala sam joj priliku da se pojasni i da se upoznamo! Nikad u zivotu nisam donijela brze odluku ali sa uzvicnikom! Poklanjam ti to srce jer moje nikad bilo nije i imas moj blagoslov ! No ;ne mogu ti ne reci kao zena zeni ,da ne zelim da se zavuces,povrijedis i da te posjeduje onaj koji te ne zasluzuje i da opet ima ono sto ne zasluzuje ! Poklanjam ti srce i srecu ali ne dam ti tugu i nesrecu ! Dobra si osoba i izbor je na tebi ! No uzmi u svom izboru mene koja istinu znam i sebe koja ce tu istinu upoznati a hvala Bogu ,nijedna zena na planeti ne zeli takvo sto direktno .Zivot nanese svasta i to je prica za sebe a na nama je da se osmislimo kako zelimo ! Rekoh joj da tugu joj ne zelim ,ne zelim da prolazi sve puteve moje jer sta vise i emotivnija je od mene .Ne pamtim kad me za 30 ljeta tako dojmila zena ..Zena necijih snova. Probaj ! No zapamti ,poklanjam ti to srce i sve sto njega krasi i kvari ,no pri poklonu ti ne poklanjam tugu i nesrecu s kojom ces se naci ,a na kraju krajeva (to ti ne treba kao sto na moje postojece probleme, nije ni meni trebalo ali sam gledala ocima boje Jadrana) Dakle ,ja ti zelim istinsku srecu a ti ne reci da ti nisam sve lijepo rekla a rekla sam ti jer si posebna,dobra ,iznimno draga i jer se rijetko takva osobenost vidja.Rekla sam ti jer Vuk dlaku mjenja al cud NIKAD !

29.08.2019.

(Et-Tarik, 11-12)

„I tako mi neba puna kiše,i Zemlje koja se otvara da rastinje nikne." Tj. tako mi neba s kojeg se spušta kiša, i koja se ljudima iznova vraća (zatir-redž‘i), i zemlje koja se otvara i puca.

28.08.2019.

Iscrpljujuci momenti

Svakom se desi,kasnije ili prije da energija se iscrpi i nastupi manjak snage u momentima borbe za opstanak.Zima je..Vani je iznimno vruce ali meni je zima.Klima ugasena dok drugi kuvaju se oko mene ..Prezivjet ce! Vec cetvrta noc bez sna ili sa snom u prekidima.Sanjala sam ponovo isti jezivi kratki san ( cak sam i snu znala sta ce se desiti )Osjecam se osamuceno! Danju je potrebna snaga koje nemam a nocu samo san ! Nekad tako puno trazimo od zivota ,zar ne ,tako malo a to je tako puno !Mozda je to malo,stvarno puno,mozda je to poenta ! Ponovo zatisije pred buru..Toliko poziva moram da obavim iducu sedmicu . Toliko stvari .. Proslo je pola godine od projekta pokrenutog,i sad bas ono vec navedeno zatisije pred buru..Jos dvije i pol godine,i ja se uvalim u svasta!Moram se pojaviti na sastancima,moram prezentovati ,moram opstati..No ja,jedva da mogu da dodjem sebi ,danju..Valjda do kraja sedmice se desi cudo,pa iducu sve to hitro ,obavim onako kao sto znam- profesionalno! Vec dva dana se igram..Srce nije igra ! Trebala sam otici,kad zagusti i pokreniti i to ali ne znam..Prepustim se i izdrzavam ! To nije rjesenje svakako i vodi ka kraju,jasnom i preciznom.Moze nastupiti svakog casa ili ko zna kada,po volji divne energije . No ja onako mirna,hladna pokusavam se sama sa sobom nagoditi ,kao da ima vremena ;kao da necu zakasniti ! Mozda sam samo na onoj ludoj granici ,kad Vam vise nista nije sto jeste,kada sve sto nije ,vam jeste..i kada nastojite sami sa sobom sve rjesiti. Idemo u lov ! Na medvjeda VELIKOG ! Ja se ne bojim ! O'kako divan je dan ! Gle' blato,VELIKO BLATO ! Ne mozemo preko njega,ne mozemo ispod njega ,moramo kroz njega ! Bljap,bljap ,bljap..

28.08.2019.

Molitva mom mozgu

Dragi mozgu,noc je vrijeme za spavanje a ne za rjesavanje problema u mom svijetu !

27.08.2019.

Ponekad ...se sjetim...

Fjodor Mihajlovič Dostojevski probudio se u samu zoru 28. januara 1881. potpuno svestan da je to njegov – poslednji dan života. Sačekao je da se probudi njegova žena Ana Grigorjevna. Rekao joj je da kraj ovog dana neće doživeti, a ona mu nije poverovala. Posle podne mu je bilo bolje, ali je on tvrdoglavo insistirao da se pozove sveštenik. On je došao, Dostojevski se pričestio i – umro. Gotovo identičnu situaciju Dostojevski je opisao u svom romanu 'Braća Karamazovi'. Kada je umirao starac Zosima, jedan od ključnih likova iz romana, njegovi poznanici su bili šokirani smrću jer se njegovo stanje odjednom naglo poboljšalo. Zosima je predosetio smrtni čas i smireno ga dočekao. Dostojevski je napisao: 'pao je ničice na zemlju, bio je u radosnom ushićenju i, moleći se, predao dušu Bogu...'

27.08.2019.

Sometimes..

Sometimes, I think of the sun and the moon as lovers who rarely meet, always chase, and almost always miss one another. But once in a while, they do catch up, and they kiss, and the world stares in awe of their eclipse.

26.08.2019.

Natpis na zidu u Shishu Bhavanu

Dobro koje činiš, sutra će biti zaboravljeno. Nije važno, čini dobro kad mozes ! Ono što si godinama stvarao u času bi moglo razrušeno biti. Nije važno, stvaraj ! Nije važno, daj najbolje od sebe! (Natpis na zidu u Shishu Bhavanu, domu za djecu u Calcutti koji je osnovala Majka Tereza)

25.08.2019.

Odlomak :

Pozvao bi me usred noći odnekud s puta, iz nekog napuštenog grada u Teksasu, sa benzinske pumpe kod Pitsburga ili iz Santa Fea gde se parkirao u pustinji, da čuje kojote kako zavijaju. Ali najčešće bi me zvao iz svog doma u Kentakiju, tokom hladnih, mirnih večeri, kada ste mogli da čujete zvezde kako dišu. Sem Separd (Onaj iznutra)

25.08.2019.

Pluca planete - pomen na masakr...

Celi svijet gleda kako gore "pluća planete", pitajući se kako smo mogli to da dozvolimo ?Amazonske prašume proizvode oko 20 odsto svetskog kiseonika. Uostalom, zato ih i zovu "pluća planete". Zato i jesu briga svih stanovnika planete Zemlje, jer i ovako već dišemo na "ekološki dug".N.Row

23.08.2019.

Objašnjenje

Sad shvatam:Nismo došli zadovoljni ko trave sto rastu da se zgaze kroz cvrkutave zore.Mi smo zvezde što ludo u mrak se strmoglave,i zbog jednog bljeska ne žele da izgore. Imamo ruke dobre ko pijane laste, da se grlimo plavo i gasimo u letu. I prisutni smo u nebu što mora da izraste u saksijama oka ponekom u svetu. Prejeli smo se davno i zubatog i nežnog, sad svako pruža šape i nova čuda traži. A sve je smešno, i tužno,i sve je neizbežno,i ove istine dobre i ove dobre laži.Prejeli smo se, kažem, i svako ume da sanja,i svako ume da psuje i ore daljine glavom.I jednako je u nama i kamenja i granja,i jednako je u nama i prljavo i plavo.I svesni da smo lepi isto koliko i ružni,stigli smo gde se gmiže, i stigli gde se leti.I znamo šta smo dali, i znamo šta smo dužni,i šta smo juče hteli, i sta ćemo sutra hteti.Goreli smo, a nismo postali pepeo sivi,od kojeg bujaju žita i obale u cvetu.I uvek smo bili živi, pa ipak: drukčije živi,od svih drugih živih na ovom luckastom svetu.I najzad: Tako je dobro što nismo samo trave, što talasanja svoja ni jednom vetu ne damo,već smo zvezde što sjajem sve nebo okrvave,zeljne da budu sunce makar trenutak samo.M.Antic

21.08.2019.

Gubitak sebe od sebe (hrvanje)

U analizi samog poimanja zivota,mozemo biti posmatraci ljudi koji gube sebe od sebe ..Gledajuci i dozivljavajuci taj ponor u kojem ne mozete apsolutno nista ,osim sa pristojne udaljenosti pokusati zaobici slucaj,mi smo ipak primorani posmatraci htjeli to ili ne.Npr.u mom slucaju ja to ne zelim ali desavam se kao bliski posmatrac i to je strasan prizor za samog posmatraca a ujedno i lekcija koja ostavlja traga u analizi .Gubitak ljudi ima svoju svrhu.Dakle kada se ljudi gube sami od sebe a mi smo se zadesili kao posmatraci,to je necija svrha da mi gledajuci ono sto ne zelimo spoznamo ono sto trebamo. Puno je gubitaka i prelaze broj ruku..Interesantno je sto u tim gubicima Vi ne mozete vise nista za tog nekog..Jednostavno to je to..Jedni se gube u pozudi ,drugi se gube u osveti a treci se gube u materjalizmu..cetvrti se gube u pohlepi i bez materjalizma ..Toliko je primjera ..gubitaka ljudi ..i zaista Te bitke gube sa samim sobom .Pucnete prstom i vec se hrvaju u gomili mase ,ko ce koga,a potom pucnete i oni hodaju prazno,pognute glave zaleci se na poraze sa samim sobom..No sta sada s nama koji to mozemo vidjeti ,koji smo prosli to pucketanje i koji prolazimo neko drugo pucketanje prstima dok ovi jos ocajavaju i ne mogu prezaliti ,strast,kuce,imovinu,auto ,jacinu osvete..one zlokobne ne dobre u svrhu ucenja drugih necemu..Sta s nama? Ne pitamo se mi ! Vec nazalost oni (jer mi njima sada smetamo,ne mogu da podnesu da ih vidimo ) Mi smo im prvi neprijatelji..Mi koji smatramo sve drugacije,radimo sve drugacije ,predstavljamo sve drugacije ...Neprijatelji smo IM samo zato sto ih vidimo i sto smo eto tu iz nekih Visih sila da moramo to uocavati..Ostaje misterija ,zasto bas Mi moramo to sve vidjeti..

18.08.2019.

Budite ono sto JESTE !

Ako ce Vas mrziti,bolje da Vas mrze zbog onog sto JESTE ,nego zbog onog sto niste ! Tu nema prostora pritisku,teretu ili dopustanju da drugi diktiraju kako ce i sta biti..Svakako oni to mogu da rade ali samo za sebe ,nikako za Vas. Jer za razliku od takvih Vi ste ti koji daju do znanja ,takvima da nista od toga ne moze i nece biti ,kako zele oni .Vec ce biti kako zelite Vi i po Vasem nahodjenju. Idealan dan da se ,zapocete stvari zavrse i prave planovi za realizaciju !

18.08.2019.

Pun mjesec...

Prethodne noci bas kao i ova ,djeluje Bozanstvena tisina na terasi ..Bas ta tisina prica price,smije se ,ljuti se,golica i mrgodi!Kad sve se to desi ,nastaje mir,spokoj i prava tisina bez svega navedenog..Ujedno nistavilo ,no svjesno nistavilo postojanja.Potom neopisiva tuga u momentu se rasprsi.Podsjeca na jezu ,a potom osjetite kako se iz jeze radja ponovo blagoslov a i ponovo se pretvara u maglu pri samoj pomisli ,koliko je divan osjecaj mira. Nema zvijezda ,tek pokoja.Nebo tamno i mrko.Sismise ne vidjam kao prije a inace gnjave,malo fale ta cudna stvorenja ..Nisam uocila ni malu sovu kao neki dan ,kad nisam mogla da se nagledam iste.Imam neki cudan osjecaj (zatisije pred buru) djeluje bas tako..

17.08.2019.

Ludwig Feuerbach

Ljubav koja je mogla umrijeti nije bila ljubav.“

14.08.2019.

Zivotna borba

Jednom davno, čovjek, šetajući poljem, pronašao je čahuru iz koje je uskoro trebao izaći mladi leptir. Sagnuo se i promatrao. Kada se na čahuri pojavio mali otvor, čovjek je odlučio sjesti i vidjeti što će se dogoditi. Nježno se tijelo mladoga leptira satima borilo provlačeći se kroz uski otvor. Odjednom, njegovo napredovanje kao da se zaustavilo.Leptir je uložio mnogo napora da dođe dotle i izgledalo je kao da dalje nije mogao. Čovjek se sažalio, pa je izvadio džepni nožić i oštrim vrhom lagano razrezao čahuru da mu pomogne. Leptir je sada lako ispuzio van. Imao je mršavo tijelo i skvrčena krila.Čovjek je nastavio promatrati leptira, očekujući da će se krila svakoga trenutka raširiti,zablistati šarama i da će kukac poletjeti. Čak ga je podigao i odnio u svoje dvorište da ga tamo iz dana u dan promatra. Međutim, ništa se osobito nije događalo. Zapravo,leptir je ostatak svog života proveo puzeći okolo, mršavoga tijela i zakržljalih krila. Nikada nije postao sposoban letjeti.Ono što taj čovjek u svojoj dobroti i sažaljenju nije znao, jeste da je leptir morao bez ičije pomoći izaći iz čahure. Sama čahura, zatim tijesan otvor na njoj i, naravno, sva ona iscrpljujuća borba da se oslobodi, bio je prirodni način na koji je leptir trebao tekućine iz svog tijela natjerati da napune njegova krila. Samo nakon takvoga kukac bi bio sposoban raširiti krila i poletjeti zrakom u slobodu.

13.08.2019.

Zivot je BEGOVA CORBA

Neki ljudi ne zasluzuju da IM budemo prijatelji .Potrebno je mnogo vremena rada na sebi i mnogo metaka u ledja,da to spoznamo na ozbiljniji nacin bez apsolutno ikakvog mjenjanja cinjenice za zivota dok zivimo. Drago mi je sto razmak izmedju proslog i ovog Bajrama je donijeo takve rezultate u vezi pojedinih u mom stvarnom zivotu.

13.08.2019.

Bajram Šerif Mubarek Olsun

Nisam stigla prije,pre svega ,svima koji praktikuju Bajram Serif Mubarek Olsun( Neka je plemeniti Bajram blagoslovljen)Da Vam donese samo najbolje.

10.08.2019.

Mnogi ce se pronaci ,pocinjem od sebe..

Probajte sagledati kako trenutačno izgleda vaš život. Kakvo vam je zdravlje? Koja je razina energije i motivacije? 2. Sada zamislite kako će izgledati vaš život za pet godina ako ništa ne promijenite. Neke stvari su se ipak promijenile. Vi ste se promijenili. Koja je cijena koju ćete platiti u svim područjima života ako tako nastavite. Vrijedi li vaš život te cijene? 3. Zamislite sada da ste još pet godina stariji, a ništa niste promijenili. Kako izgleda vaš život? 4. Prošlo je još pet godina, dakle 15 godina od današnjeg dana! Osjetite kako se osjećate, što vidite, kako se cinite sami sebi ? Potpuno uđite u taj osjećaj i ostanite u toj budućnosti neko vrijeme. Je li to budućnost kakvu želite za sebe? 5. Sada osvijestite da je sve to bio san i vratite se u sadašnjost. Koje su stvari koje želite ostaviti onakvima kakve jesu, a koje želite promijeniti? A zato svo vrijeme Vase odluke za samoubistvo ili spasenje - sanjajte !

08.08.2019.

Sevdalinka (Dz.Balasevic)

Svetom smo se rasipali k'o djerdani, nosili nas nebom cilimi. Da li su to stvarno bili bolji dani, ili smo to bolji bili mi ? Nekad smo se bratimili po pogledu sluteci da isto sanjamo, i Bogu je prosto bilo krstimo l' se ili klanjamo..

07.08.2019.

Oprost

Moramo od srca sve oprostiti. Unutrasnji mir ne moze da se sacuva dokle god nasa savjest nesto izoblicava. Moramo umiriti savjest. Treba svima oprostiti od srca. Bez toga nema unutrasnjeg mira.

06.08.2019.

Kraljevi ega

Obicno ljudi koji daju najmanje sebe neovisno da li se to radi u poslu,novcano ili uopsteno radu u kuci i mimo nje ili sitnicama u obicnoj svakodnevnici,najvise kukaju ..Ne mogu sve ? Da ,zaista ne mogu sve jer i ono malo im je mnogo !Daju najmanje ,ocekuju najvise i jos pritom zele da im laskate i hodite po volji kako oni hoce ? Dovoljno su smjeli da pokusaju ! Medjutim ..Mi smo dovoljno smjeli da ih prizemljimo a potom samo pustimo.Kada ih pustimo oni su nedoumici ,sumnji a ego je pokoleban ! Nisu bili dovoljno vjesti da nekog stave pod otirac ? Kako ??Kako se to njima desilo ?!!Dakako oni sluze necemu !Da li se radilo o sredini ili ljudima s posla ili u porodici,oni sluze da Vas uce lekciji i da vas bruse dok se ne naucite u potpunosti smislu samog sebe! Iako necemu i sluze smatram da su takvi ljudi u ljestvici top pet najgorih bica na planetu !Prava je "sreca"koga zapadne brusiti se (usavrsavati ) na takvima !

06.08.2019.

Priča o onima koji nemaju, i onima koji imaju a ne poštuju

Kako je to imati pa onda izgubiti? Verovatno znate da to duplo boli. Ovaj tekst je priča o onima koji nemaju, i onima koji imaju a ne poštuju Vidim, iz kontejnera izlazi tamnoputa devojčica duge kovrdžave kose. Ona liči na Botičelijevog anđela. Izranja iz đubreta kao mala Venera iz školjke i mutne morske pene koju je izbljuvao grad.   Devojčica kaže majci: “Nema…“   Ima li kraće i strašnije reči u našem jeziku od tog večnog „nema“? Ta reč predugo traje. Majka kaže: „Pogledaj još malo…“ i dete ponovo iščezava u đubretu. Stojim zapanjen tim prizorom. Moj prijatelj, i sam siromašan, nikada ne baca ostatke hleba u đubre. On ih stavlja u plastičnu kesu i polaže pokraj kontejnera. Hleb volšebno iščezava, čim ovaj uđe u kuću. Glad ima četvore oči. Gladni stolećima, kupujemo više hleba nego što nam je potrebno. A, onda ga bacamo. Hleb u đubretu nije dobar prizor. On sluti na zlo. I zlo dolazi.  Naši stari su nas učili da podignemo komad hleba koji je pao na zemlju, da dunemo u njega, poljubimo ga i prekrstimo se. Jedanput sam video princezu Jelisavetu kako podiže komad hleba koji joj je pao, kako ga ljubi i krsti se. Dobar, zaboravljeni običaj, pun poštovanja prema hlebu. Zaboravljen, kao i stara reč – zadužbina.   Stari beogradski trgovci, proglašeni posle rata okorelim kapitalistima, ostavili su iza sebe zadužbine. Danas ima mnogo bogatijih od njih, pa opet, niko ništa ne ostavlja. Stisli se i ćute.   Naši, koji su uspeli u belom svetu: naftaši, bankari, industrijalci… niko da pokloni gradu česmu, javnu zgradu, skulpturu, stipendiju, topli obrok za sirotinju… Kome će sve to da ostave? Svojoj deci? Ali, zna se: uvek postoji generacija koja stiče, i ona druga, koja rasipa. Niko neće ništa poneti na onaj svet, kada jedanput bude odlazio. Izgubljene su sve vere, sem religije sticanja I ako su otimali, krali, eksploatisali, cicijašili, stari trgovci, tadašnji kontroverzni biznismeni, opet su sve to ostavljali otačestvu, da nekako iskupe grešnu dušu. Šta mi da ostavimo? Šta su naše zadužbine? Možda treba početi od nečeg malog, gotovo nevažnog? Svet se ne popravlja velikim gestama, već sitnicama. Možda, za početak, treba ostavljati stari hleb u plastičnu kesu pokraj kontejnera? Dve uvele viršle, dopola popijen jogurt? Dotrajale cipele? Kakvo vreme, takve zadužbine! Mogu sasvim lepo da stanu u plastičnu kesu. Ostavljam je pokraj kontejnera i okrećem se posle par koraka. Nestala je! Ta naša mala zadužbina nekada se zvala sevap. Šta je sevap? To je kad činiš dobro delo, a ostaješ nepoznat. Nečija zahvalnost hranila bi tvoju sujetu. Stara gospoda, u prevrnutim grombi-kaputima, obilaze pijace i skupljaju lišće kupusa, poneki otkotrljani krompir, zaboravljenu šargarepu, dva lista zelene salate… Prevrću po kontejnerima i izvlače novine i nedopušene cigarete. Zovu ih – đubroselektori! Na kraju, setih se divne misli koju je voleo da ponavlja moj pokojni prijatelj, Hilandarac, otac Mitrofan: „Naše je samo ono što poklonimo drugima“. A iz đubreta ponovo izlazi tamnoputa devojčica blistavih očiju i kaže majci: „Nema!“ I pored svega, lepa i nasmešena, ona izlazi poput zaštitnog znaka za nadu. U tom trenutku, nekome, ko zna zbog čega, zastaje zalogaj u grlu.”MOMO KAPOR

04.08.2019.

Kapar

Kada mi se neki pisac hvali kako perfektno govori šest jezika obično mu savjetujem da se zaposli na nekoj hotelskoj recepciji. Tamo čeznu za takvima! Ja, lično, imam velikih muka i sa maternjim. Jedva nađem riječi koje su mi potrebne za sva čuda koja nam se događaju.

04.08.2019.

Jimi H.

Sve sto cu uciniti ,je ici dalje i raditi ono sto osjecam !

04.08.2019.

LjUDI -NAJ VRSTA NA PLANETI

Tesko je ostati svoj na razne ostrice a borba je velika i jaka ! Neopisivo tesko je s ljudima koji nemaju predstavu o saosjecanju ,o sitnim malim stvarima!Njima je interes licni i nema veze s Vama. Razonada covjecanstvo ubija ! Pohlepa nas masakrira a da ne pricam o vrlo jednostavnim stvarima ...Kako da covjek opstane ako je okruzen ostricama raznih vrsta maceva ? Da li ce izginuti zbog tudje potkradene greske ? Dal ce uspjeti izboriti se ? Dal ce ga vjera spasiti ? Vjera u Boga (energiju-vjera u sebe)Ako uspije ,kakav ce taj covjek postati ???

03.08.2019.

Tajac

Stanje nagle tisine..