Cosmic Energy

Piglet: “How do you spell love?” Pooh: “You don’t spell it, you feel it.”

18.06.2019.

Pogled starice iza nevena

Dok sam jos radila u MaxBetu ,vracajuci se s posla i iduci na njega,uocila sam staricu koja bi u jutarnjem terminu copkala basticu . Pozdravljala sam ju redovno ,i postepeno smo se spontano zblizavale. Bilo mi je besmisleno proci bez pozdrava a prolazila sam direktno pored njene kuce;dok bi ona zastala da vidi ko to prolazi kao i svaka starica i starac.Kuca je bila na tri sprata a ona sama.Basta je bila bez rasporeda i BAS neuredna.Vjerujem da je u njenoj glavi bio red kao sto se svi mi najbolje ponekad snadjemo u onome sto nije red nego red. Svaki dan prolazeci pored nje;u sebi bi pomislila o tom redu ! Vremenom mi nikako nije bilo jasno zasto sadi tako ali stalno je bila tu i nesto je radila.Sadila bi neven za lijek pa cvijece pa biljke poput salate a redosljed te mjesavine je bio jednostavno besmislen ! Nikakvog ma ni malko ,reda ! Jedne veceri vracajuci se kuci poprilicno umorna starica je pokusavala da slozi drva .Bila je gomila iscjepanih drva i ona u nekom soku od kolicine ..Cinilo joj se vise no sto jest .Bilo je oko desetak metara a iscjepana drva se bas tako cine..Stala sam da ju pozdravim i malo smo popricale .U licu je bila blijeda od tek male gomilice koju je prebacivala tamo amo bez reda konfuzno ! Zamolila sam ju da joj pomognem da ce to ici brze ali bila je skepticna ,bojazljiva ! Sta hocu od nje ? Lijepo joj objasnim da bi za promjenu mogli neki red da napravimo..Pustila me.Dodavala mi je drvo po drvo ,osporavala me a potom sama odustala polako od godina. Tokom tog pomaganja saznala sam da ima sina i unuka kojeg vjerovatno nikad nece vidjeti Kad-kad sin dodje ali njih kompletno nema. Potom mi je rekla sama da misli da je tako zbog zene i da je vrlo drcna! Nisam zeljela da ulazim u to ,uradila sam posao i pozvala me u kucu.Izvinula sam joj se i ponovo objasnila da to nije moguce i da nije duzna. Potom me pitala da nisam slucajno ja ona sto je odnijela njenim susjedama paket vode za vrijeme poplava ,po opisu tako joj se cinilo ! Da ,ta sam rekoh. Tada joj je bilo mnogo lakse i shvatila je da zaista tu nisam zbog interesa ! Zblizile smo se a meni je bilo drago vidjeti ju opet poslije u prolazu a ona nije mogla da doceka a da mi ne pokloni pletene priglavke za zimu !Poklanjala ih je dodavajuci da to nije nista ???Nista ??? Pletene nisu same od sebe a ni vrijeme ulozeno nije palo s neba ,tek znanje za plest i zivci koje moras da posjedujes i smirenost ??? Pocela sam da se pitam zasto mi toliko smeta ta basta ?! Tako mi je smetalo proci pored te baste i tog buckurisa ,.Potom se nesto dogodilo ali smrtovnice nije bilo.Njen sin je sada sam u toj velikoj kuci sam bez nje ,bez zene i sina ! Uredio je sve pod konac a njena basta je sada ravna uredna livada s ogradicom od precizno posadjenog cvijeca.Nikad nisam saznala sta se dogodilo. No svaki put bas kao i danas kad se blizim tom spustanju kroz prolaz do grada ,uporno mi smeta ta ravna livada koja je pod konac.Nje nema,nema zivota sto je krasio taj nered a sada je sve pod konac onako izvjestaceno i pusto..Tko bi rekao pomislih da cu ja to misliti?Obicno me nered izbaci iz takta i volim red no ipak sve ovisi o situaciji! Ako sam lose ili dan je bio los, odraz toga je dupli posao ili izlazenje iz nereda u red.Ako je dan bio u redu tada je red zadrzan. Padalo mi je na um da je lose i zato ,ne moze da osmisli red .Bila je stabilna zena .Nedostaje mi neven ,osmjeh iza nevena u sagetom polozaju dok copka korov i taj topli pogled..Te bake odisu zivotom..Zapitala sam se ,zasto sin to sve nije uredio dok je ona bila ziva jer predpostavljam da nije,cim je nema?! Mozda nije zelio da joj kvari raspored ili ona nije zeljela ili jednostavno je bilo "kad ja lijepo umrem ,radite sta hocete " Nista se u grob ne nosi !Negdje u pozadini nedostaje ta istinska toplota,iskren pogled i pozdrav ,zivina i njen buckuris u kom je uvijek bila ! Prosto njeno postojanje !

17.06.2019.

Potom razmisljam..

Nema mnogo razlike,netko bi a netko to vec odvec pocinje da radi !

17.06.2019.

U spomen na MARKESOVO oprostajno pismo

Spavao bih manje, a sanjao više... Kada bi Bog na trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života, moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve što kažem. Stvari bih cjenio, ne po onome što vrijede, već po onome što znače. Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade. Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otvorenim ne samo tijelo već i dušu. Bože moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom, na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u času tkanja. Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica... Bože moj kad bih imao jedan komadić života... Ne bih pustio da prođe ni jedan dan, a da ne kažem ljudima koje volim da ih volim. Uvjeravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko griješe kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kad prestanu da se zaljubljuju. Djeci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete. Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću, već sa zaboravom. Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi... Naučio sam da čitav svjet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu savladavanja litica. Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put prst svoga oca da ga je uhvatilo zauvek. Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugoga odozgo jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem..."

17.06.2019.

Mesa S.

Otimanje..

17.06.2019.

Tisine

Postoji muka odlučivanja, kao i muka čekanja, a svijet je zatvoren i otkriva se tek kad uđemo u igru, kad ostvarujemo mogućnosti. Ni za jednu životnu stazu ne postoji vodič, svaka je neispitana, neponovljiva, zato je u životu avantura pravilo, a ne izuzetak, jer je putovanje kroz neispitane predjele, koje nitko poslije nas ne može ponoviti, sve se staze potiru, uvijek nanovo se stvara nova konfiguracija, uvijek se ukazuje drugi pejzaž, druga klima, za svakog posebno. Zato moram biti svoj vlastiti vodič, prvi i posljednji putnik na putu kojim samo ja mogu proći. Lako ću pregaziti opasne bujice ne gazeći ni do članaka, ili ću se udaviti u smiješnom potočiću, kao nitko. Ali ne mogu čekati, ne mogu stojati, i sve ću vidjeti tek kad se dogodi ! Mesa Selimovic

16.06.2019.

Covjecanstvo se GUBI ! Cast izuzetcima !

Danasnji protekli dan ,nikog ne ostavlja ravnodusnim ! Sta radite kad Vam umre supruga? Da,naravno pricekate koji dan i jedva docekate da idete na more! Sta radite kad Vam umre roditelj? Da,naravno jedva docekate da pocnete brojati cifru novca ili nasljedja a sta drugo no to i da opet idete na more ? Sta radite kad se suprug zanima za Vase zivotno osiguranje? Sta radite kada Vas drugi osamute raznim izdajama? Sta radite kada se osnovna kultura izbrise? Pokusavate ostati svoji ili postati oni ?Nadam se ovo prvo jer ste vec gore pali na ispitu al to Vas nece izvuci ni od zivota ,ni od Vas samih kad utonete u tamu i shvatite da se ne mozete vratiti ! Covjecanstvo se GUBI ..IDIOTIZAM stupio na visu razinu !

15.06.2019.

Odjek tisine

Jedan automobil projuri pored nje, na trenutak naruši ritmičnost spoljašnjeg mira u kom se nalazila i nalete oluje koje su se rojile mislima. To je natera da se malo osvrne oko sebe, te zastade.Bilo je lepo, bilo je skoro savršena tisina . U letu joj stiže misao kako bi najsvršenije bilo da je i on tu, i da samo ćute i upijaju dan, mirise, , svet.Pomalo je zaboli što je dopustila da stvori takvu sliku i mada nikada nije cesto psovala,opsova i nastavi svoju setnju S njim, a bez njega .W.Press

13.06.2019.

Kako god zivot lomi,neke stvari ne moze da SLOMI !

Ne moze da slomi ono nesto u nama..Vjecno a strano,misteriozno a jako..

13.06.2019.

San i sjecanja ! Sjecam se..

kao da je bilo jucer.Sala za ples je bila velika,nesto se dogadjalo.Na terasi ,stajala je u cosku kutija srednje velicine..Potpetica cipele je udarala od plocice nestrpljivo ,nemirno..Potom bi se vratila do ograde,naslonila i gledala u nebo,oblake;razvedravanje..Potom bi se okrenula nemirno na brzinu da baci pogled na kutiju ,da provjeri jel na svom mjestu? Bila je,.Stajala je nepomicno i znatizeljno s iscekivanjem .Gotovo kao da je imala dusu ..Pricamo li o kutiji? Da ,naravno ,u sebi je nosila pregrst sitnica jako vaznih za prvi korak ka beskonacnosti ,i stvaranju trenutaka za pamcenje ,onih zbog kojih vjecnost postoji. A ona? Ona je bila suvise uznemirena,zabrinuta.Najme,ta kutija je odisala zivotom,namjerama ,momentima posvecivanja nekome.Odavala je sjecanje,uspomene i zivot ,bojazljivo i konfuzno ali srcem..Sjecam se..

12.06.2019.

Hibridicus Balcanicus sto si tako sam ?

Pronadjoh cudan cvijet usamljen na livadi I cudih se tako lijepi cvijet a usamljen na livadi.Oko njega ni korova a kamoli drugog cvijeca.Leluja sam a okolo muk i pustinja.U selo sis`o sam da pitam kakav je to cvijet,jedan seljanin rece mi da hibridan je cvijet.Veli tu su se vijeka dva talozila govna!I da je iz govana narasla ta biljka.I rece mi da se on drugim cvijecem hranio i kada sve je pojeo poce jesti meso,i od tada u selu tom djece vise nema.A ni stariji vise na livadu ne idu.I onda sam pit`o seljaka kako se zove taj cvijet,?Tu umuknu selo citavo i krstit` poce se,seljak se jedan priblizi i sapnu mi na uho ,ime to u selu mom reci ne smije niko!Onda sam se okrenuo i selo napustio,I otis`o na onu livadu da pogledam jos jednom..I pred njeg sam kleknuo i zaplako ko niko! Nisi ti cvijete kriv sto si iz govana nik`o!Hibridicus Balcanicus, sto si tako sam? Machina




Stariji postovi

Cosmic Energy
<< 06/2019 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829
30

O meni se najlepše brinu oni koji me ostavljaju na miru."M.M.Antic

Uvodna Pesma
Ovo su tvoje pesme.
Ne pitaj kako sam saznao sta misliš.
Možda sam ponekad bio: ti.
Možda si i ti pomalo bio: ja.
Možda smo zajedno bili ceo svet.

M.Antic

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
812